Litijum, novac ili zdravlje?

 

" Naziv minerala, jadarit, nastao je po oblasti Jadar, odnosno dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji, u kojoj je prvi put otkriven. 

 Pomenuto područje je ograničeno planinom Cer, rekom Drinom, Loznicom... Mineral je naučno priznat 2006. g."

 Ceo tekst -https://static.astronomija.org.rs/nauke/petrologija/minerali/jadarit/jadarit.htm "

 Prema podacima Danasa koji su dobijeni od MRE, od 2003, zaključno sa 2024. godininom odobreno je 514 osnovnih rešenja za istraživanje metala na 389 lokaliteta. Od svih tih lokaliteta, samo je otvoren rudnik Čukaru Peki kod Bora. Otvaranje rudnika je višedecenijski proces. " -Ceo tekst- 

 https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/u-srbiji-izdato-69-resenja-za-istrazivanje-litijuma

Zašto tekst o litijumu počinjem sa podacima sa internet portala? 

Razlog je jednostavan. 

Nisam znala kada je nastao mineral jadarit, niti sam znala koliko je do sada doneto Rešenja za istraživanje litijuma. 

 U Srbiji već nekoliko meseci traju protesti protiv kopanja litijuma. 

Proteste je pokrenuo SEOS-Savez Ekoloških Organizacija Srbije. Protestima su se priključile i političke stranke levice i desnice u Srbiji. 

Stranke vladajuće većine u Srbiji tvrde da je litijum razvojna šansa za Srbiju. 

SEOS i profesori brojnih fakulteta u Srbiji ističu da je litijum katastrofa za ekologiju i životnu sredinu i veoma je štetan za zdravlje ljudi. 

Ove tvrdnje o štetnosti litijuma potkrepljene su činjenicama poznatih u celom svetu. 

Svi mi, koji smo zainteresovani za ovu temu, videli smo fotografije koje su nastale u Australiji posle kopanja litijuma. Krateri slični onima na Marsu. Osušena trava. Pustoš. Pored te pustoši RIO TINTO je uništio Abordžinsko nasleđe staro 47 000 godina. 

 Posle brojnih protesta građana RIO TINTO je obustavio litijumski projekat u Australiji. Ceo tekst- https://balkangreenenergynews.com/rs/rio-tinto-obustavlja-litijumski-projekat-u-australiji-nakon-pobune-lokalne-zajednice/ 

Vlast u Srbiji ne obazire se na ekološku katastrofu i štetnost po zdravlje ljudi. 

Njima je novac važniji od svega, uprkos tvrdnjama ekonomista koji kažu da će za Srbiju profit od kopanja litijuma biti mali. 

Štetnost po zdravlje ljudi dolazi od podvodnih voda koje će biti pune jalovine (sumporne kiseline). I prošle generacije i moja i one naredne generacije biće bolesne zbog tehničke neispravnosti vode za piće. 

Kopanje litijuma u plodnoj dolini ispod planine Cer doneće i migraciju stanovništva iz Loznice i okolnih mesta. 

Ukoliko krene da se razvija projekat Jadar Srbija će biti jedina zemlja na svetu u kojoj se kopa litijum u naseljenoj sredini. 

Kao pojedinac, neko ko malo zna o proceduri kopanja litijuma, verujem stručnjacima koji su protiv kopanja litijuma, ne samo zbog uništenja ekologije već i zbog štetnosti po zdravlje ljudi. 

Posledice kopanja neće osetiti samo meštani koji žive u dolini Jadra, već svi građani Srbije. 

Umesto da se ponosi što ima plodno zemljište i čistu vodu vlast se namerno opredeljuje za novac. 

Između "razvoja" Srbije i novca, ja biram zdravlje ljudi i nenarušenu ekologiju. 

Stop rudarenju. Nećete kopati. 

Fotografija preuzeta sa sajta Unsplash.com

Portret jedne porodice -Veseli roman

 " Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.”

- Lav Tolstoj 

 Koliko je tačna ova najpoznatija rečenica u književnosti? Ovo je filozosko pitanje o kome bi mogla da se vodi polemika.

Prvo i osnovno pitanje moguće polemike je šta znači sreća a šta nesreća u jednoj porodici?

Mislim da nijedna porodica ne može da bude stalno srećna ili stalno nesrećna.

Već neko vreme razmišljam o pisanju romana o svojoj porodici. Ideju mi je dala prijateljica sa jednog foruma.

Pisala sam joj o svojoj porodici i o sebi. Pitala me je zašto to pisanje ne pretvorim u roman.

Da li je bolje pisati fiktivnu priču i pretvoriti je u roman, ili je bolje napisati priču o svojoj porodici?

Za pisanje romana potreban je talenat, potrebna je mašta. Istraživanje građe za roman.

Za pisanje romana o svojoj porodici, potrebna su sećanja i stari dnevnici. Imam i sećanja i stare dnevnike.

Da li bi neko želeo da čita dešavanja u jednoj srećnoj porodici? Roman bi bio veseo. 

Ne bih spominjala dane tuge. Bilo je i tuge, i smeha i beskrajne ljubavi u mojoj užoj porodici.

Naravno, spominjala bih i članove šire porodice, ali bi akcenat bio na dešavanjima u mojoj, tada šestočlanoj porodici.

Neće me boleti sećanja. Ona bole ako daš dozvolu bolu da dominira. Ja ne dajem dozvolu.

Fotografija preuzeta sa sajta Pixabay.com

Da zaboravim juli?

 

" Kad zaboraviš juli" ova pesma ( pjesma ) Bijelog dugmeta stara je 45 godina. 

I naslov i naziv pesme govore mi da zaboravim, a ja neću. Jul je mesec mog rođenja. Jul je mesec tatine smrti. Jul ove godine doneo je pakleno vrele dane. Ma...ne mogu da zaboravim. 

 Neću da zaboravim proteste protiv litijuma u gotovo svim gradovima i opštinama u Srbiji. Ovi protesti mi liče na one davne proteste 2000.godine, pre 05.10.2000.godine, i bude mi neku nadu. 

Nisam stručna da pišem o litijumu, ali zato znam, iz govora stručnjaka, da je rudarenje litijuma opasno po ekologiju ali i po zdravlje ljudi. 

Ne zanima me koliko će sadašnja vlast profitirati od litijuma, mnogo važnije je zdravlje. Zdravlje je najvažnije u životu. O dešavanjima u drugim zemljama neću jer ne pratim mnogo spoljnu politiku. 

 *** 

 U julu je otvorena Olimpijada u Francuskoj. Program tokom otvaranja ove značajne sportske manifestacije bio je loš. Pripadnici LGBTQ narugali su se hrišćanstvu. Jasno je da su imitirali "Tajnu večeru" i time izazvali gnev vernika. 

Jedino ne šta je značila krv na statui Slobode u Njujorku. Nisam sportski tip i ne gledam Olimpijske igre. Ne planiram da gledam ni zatvaranje Olimpijade. 

 ***

 Na ličnom planu, osim tuge tog 11.07. kada je umro moj tata, nije se dešavalo nešto posebno. Ove godine sam kupila knjige u Laguni na rođendanskom popustu. Kupovina knjiga me uvek obraduje. 

 *** 

 Ne znam zašto sam sve ovo napisala, ali ne može da škodi. 

Kakvi su vaši utisci o ovom mesecu koji je iza nas? 

 Fotografija preuzeta sa sajta Pixabay.com

Nedelja

 

Nedelja, još jedna pustinja, dan bez sna, dan u kome sam izgubila. Danas je pustinja, a nekada... 

 Nekada je nedelja imala miris pečenih paprika i miris pite sa jabukama. Ukus "Jupija" i glasan smeh nas oko stola ispod oraha. 

 Nedelja je nekada imala glas voditelja emisije "Vanilice" na radiju B92. Miris crne kafe bez šećera i ukus popodnevnih palačinki sa džemom od kajsija. Čekala sam da prođe nedelja kako bih u ponedeljak ujutru išla sa njim na posao. Sve je bilo drugačije. Lepše, sjajnije, bolje nego što je danas. 

 Ne, nisam luzer nisam patetična, niti sam tužna ni ogorčena. Život mi je podelio loše karte ali sa njima igram. Igram svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine. 

Ne nosim odavno masku. Nije mi više potrebna ta maska radosti. Nisam je ni dugo nosila. Ponekad bih je stavila kako bih pregurala nedelju. 

Danas su ostala sećanja. Bol koji čuvam u jednom delu srca. U njemu su smešteni oni koje sam volela. Vreme ne leči sve. To je laž izmišljena da zvuči kao uteha. Fraza, opšte mesto. 

Naiđe tako nedelja u kojoj se sećam. Sećanjem čuvam one kojih nema. Nema ni tih dana. 

Prošlost me opominje da stanem. Da razmislim. Ne postoji nijedna tehnologija koja može da vrati vreme. 

Miris pečenih paprika za salatu mogu da osetim i drugim danima. Nije nedelja dan u kome osećam ukus pite sa jabukama. "Fanta" je zamenila "Jupi". 

Starim. Za četiri dana, 26.07. punim 52. Sasvim dovoljno da se sećam prošlosti. 

Ta prošlost me moli da živim u sadašnjosti. Okriva mi lepu sadašnjost. Bez suza, patetike, depresije. U kutak srca vraćam sve uspomene. Neka budu tu. Sećanja treba da postoje, kao i tihi bol. 

Spremna sam. Želim da živim. Neću više da životarim i na ovaj dan gledam kao na pustinju. 

Neka nova lica su mi draga. Otvoriću svoje srce, u njemu ima mesta za sve. I za prošlost, za sadašnjost, za budućnost. 

Nijedno to razdoblje ne smeta onom drugom. 

Odlučno i hrabro uzimam karte. Vreme je da se one pomešaju. I takve, kakve su, odlične su. Mogle su da budu gore. 

Danas je nedelja, nama koji ne radimo, običan dan, onima koji rade drugi dan vikenda. 

Želim vam lep ostatak dana. 

Fotografija preuzeta sa sajta Unsplash.com

Fejsbuče, Fejsbuče!

 

Jedna stara priča sa bloga 

"Noćna šaputanja"

 

 Fejsbuče..dođe i taj dan kada o tebi razmišljam. U poslednje vreme muku mučim sa pisanjem. Ćutim što bi rekao Radašin iz "Selo gori" serije. Nemam trunku, ma trunčicu inspiracije. Šokirana sam zbog toga!

 Ja, ja koja sam godinama pisala i samo pisala i piskarala, ostadoh bRez inspiracije, i to me bogme drži već izvesno vreme. E moj Fejsbuče...došlo zadnje vreme kada si mi ti trunka inspiracije. Gledam slike, čitam statuse. 

Izađem iz dve i uđem u dve grupe, prijatelje-poznanike dodajem i oduzimam sa liste..puštam muziku ko Dj i ćaskam ponekad, kad naleti neko da me klikne. 

 Da tebe nema Fejsbuče, ja pojma ne bih imala šta se dešava u zemlji i inostranstvu. Ne bih znala Bože mi oprosti, ko je sve umro i kome se dete rodilo. Bila bih skroz neobaveštena da tebe nema Fejsbuče. 

Kome bih javila da sam Aperisala kolence moje i ko bi mi pisao utešne reči da tebe nema Fejsbuče moj. Da, inspiracijo moja, da Fejsbuče, ja bih malo da te ukinem. 

Došlo mi da živim u blaženom neznanju. Da me nema. Egoisto jedan, vrišti moje pozitivno JA! Ti bi da ljudi brinu što te nema, da se pitaju gde si i šta radiš, dodaje to moje JA. Ostavi se ćorava posla i pusti Fejsbuk na miru. Ništa ti on nije skrivio. Ah, bori se moje JA sa drugim JA, i želi da ispliva na površinu i da te sačuva od bežanije moje Fejsbuče. 

 Zadnje vreme došlo kad o tebi mislim i pišem. A o kome bi pisala, grakće moje JA u pozadini? Da li o tačkici Cicika mačkici? Ili o kolenu otečenom? Ili pak o ljubavi koja je prohujala sa nekim vetrom? 

 Tema ima mnogo, a ja baš našla tebe Fejsiću mili. Eto, i tepam ti. Napravi pauzu kao na TV reklami, šapuće pozitivno JA, i makni se sa tog kompjutera. 

 Vrati se u staru Englesku i završi sa tim Bolenovim kćerima. Gledaj malo filmove na kablovskoj. Razgovaraj telefonom. Radi sve, samo se mani Fejsa. Neću poslušati glasić. Čeka me Farma tamo. E Fejsbuče, Fejsbuče- pobedio si.